Helper

Here and there, always everywhere 


Volim da pomazem. Ne znam dal mi je to u krvi ili sta vec, ali stvarno volim da pomazem. Volim da sam tu za ljude, bilo to fizicki nesto pomagati, na neki drugi nacin ili psihicki - sto je u mom slucaju najcesce! Iako me nikad niko ne poslusa, i na kraju se ispostavi da je tacno onako kako sam ja rekao, al ajde... Ali zasto sebi nikad ne mogu da pomognem? Zasto nikad ne mogu da uradim ono sto kazem ljudima da treba? Nikad ne znam kako i sta da uradim, iako moji dragi prijatelji koje mnogo volim, mi daju savete, (znam da ovo zvuci uzasno sto cu sad da kazem, ja se izvinjavam), ali zasto ne znam ni jednu osobu koja moze meni da pomogne kao ja drugima? Ili moji prijatelji meni pomazu tako, ali ja to ne primecujem na taj nacin... :/
To vam je ono kako moja drugarica kaze : To ti je kao kad ja gledam drugima u solju, i sve im pogodim, al sebi nikad ne mogu... ZASTO? Mrzim ovo!
Imam problem, nevazno koji je, i ne mogu da ga resim, ali psihicki je, i znam da ce mi ujutru biti bolje, al dok sad pisem ovaj post i dok je vece, tj nekome jutro posto je pola 3 ujutru, ja se grizem... No, nije problem vazan, jer je to samo zrno peska na plazi. Mene zanima zasto sam sebi nikad ne mogu da pomognem...
Tako da ako neko ima neki pametan savet, molim vas - podelite! Unapred zahvalan :)

bisous bisous