петак, 06. мај 2011.

Pitanje...

Taj period u zivotu, godini, mesecu, danu..






Ne znam za vas, ali meni mozak radi 500 na sat, i uvek zelim da radim gomilu stvari, uvek zelim da postignem sto vise, em zbog mene em zbog drugih. Gledam Svet kako se okrece brzo, gledam Beograd, Gledam svoje drustvo i gledam internet. Svako radi nesto, svako je negde. I retko, ali se opet desi, doje mi pitanje, sta ti radis sa svojim zivotm? To pitanje mi je doslo veceras dok sam gledao sta ima novo na facebooku, blogu, Wannabe magazinu... Priznajem odma na pocetku, ima ljubomore, kontrolisane, ali opet je prisutna, to mi je najveca mana, pokusao sam nekoliko puta da je izbrisem iz zivota, uspesno na nekoliko meseci, ali se uvek vrati, pa sam je naucio kontrolisati. Gledam blogove, jeste da sam skoro krenuo, pre 2 meseca, msm da ce biti za par dana, ali onda gledam neke blogove (necemo navoditi koje) kako rade to sto rade. Objavljuju postove o svemu i svacemu, i postizu neke stvari - pokloni, paznja itd, nemoj te shvatiti pogresno, nije mi broj citalaca vazan, iako bih voleo sto vise kao i svako normalan, nego, ne znam kako da vam opisem, kod nekoh blogova ima toliko licemerja, ali opet neki su tako iskreni. Onda facebook, nema te 2 dana, ko da si propustio ne znam sta, ovaj ono, ovaj ovo, izgubis se u prilivu informacija! Verujte najradije bih ga obrisao, ali nisam postpejd i nemam toliko love da placam  racune kad bih stalno zvao prijatelje iz inostranstva. Zbog njih i drzim to. Citam Wannabe magazin, za koji i pisem, i tu sam od skoro, ali opet divim se nekim kolegama kako pisu, sa takvom lakocom predpostavljam, i zelim da budem bolji u svom radu i bicu, znam, ali opet za sve treba vremena. Sedim, i razmisljam, ne znam o cemu pre. Imam toliko ideja, koje se polako brisu jedna za drugom, jer nove dolaze, a tako dobre ideje ne iskoriscene, zbog manja novca... Hteo bih svet da proputujem, da odem u NY, da napravim svoj modni brend, da budem stilista, da budem producent, da budem organixator, priholog-psihijatar. Ali opet za sve treba vreme i novac. Snovi i masta uvek prisutni kao da sipaju so na ranu, sveze otvorenu. Svaki dan milion novih informacija, svaki dan nesto novo, negde, neko. A ne mogu sve to da pohvatam, a ako propustim, zao mi je sve dok ne zaboravim na to. Lepo je neko rekao, oprosticete mi sto ne mogu da se setim ko, NEZNANJE JE BLAGOSLOV! Najradije bih otisao na neku planinu u neku divnu kucicu i ostao tamo do kraja zivota, bez icega, jer je to "mentalna sloboda"... Ali onda opet pogledate koje svet mogucnosti ima, i tesko je odoleti, jer mi smo "napravljeni zbog toga", zar ne? Ljubomoran sam kad vidim da drugi postizu neke stvari, iako me one samo u tom trenutku zanimaju, kad neko ima nesto, a nije to zasluzio, kad se neko me lepe stvari desavaju - ja sam srecan zbog njih - ali se onda pitam, zasto ne meni? ZAsto ja ne mogu da imam te stvari? Zar nisam zasluzio dobrim delima koje pokusavam svakodnevno da radim... Sta sam zgresio u ovom, proslom ili kom vec zivotu ako postoje? Znam da nije lepo i nije uredu, ali tako je, kontrolisano, ali tako... Iako svi mi ciljamo ka savrsenstvu i svemu, sto naravno nikad necemo dostici, da li se iko pitao sta posle? Zar ne bi bilo dosadno posle? Ali znam, kao i vi, da iza svake "savrsene necije price", savrsenog zivota - nista nije tako, uvek je to samo maska koju nosimo da bi izgledali sto bolje pred drugima - jer je to onaj animal instinkt u nama... Sto bolje, sto vise, sto savrsenije - iako svi znamo da to prestaje u neko trenutku..
Ne zelim da zivim zivot sa 45 godina, zelim sad da ga zivim, svim culima! Da vidim sve, da znam sve, da mogu da pomognem, da se provedem, saznam, uradim nesto sto ce ne samo meni koristiti nego i drugima. Ali kako? Nemam ni vremena, ni nacina, ni finansija... Znam da moram malo po malo, ali dokle? Drugarica je odustala od medicine, jer ne zeli da krene da se bavi onim sto voli tek sa 43 godine u najboljem scenariju, ako ne i vise... Ponekad se pitam cemu sve ovo? Sto nisam mogao da zivim u vrmenu pre ratova, dre tehnologije i veikih otkrica.. Tada bi mi bilo lakse, jer ne bih znao za sve ovo pa samam tim ne bih "tugovao"...
Ne znam, nekad stvarno ne znam... Pre sam se pitao, kad mi dodje ovaj prediod - Koji ce mi biti posao? Jel cu moci da izdrzavam zenu i decu? Jer ce mi deca biti zdrava? Kako da ih vaspitam da budu dobri? ... Ali sve se menja vremenom, kao i mi... Nemoj te misliti da je ovo "depresivno pismo" - vec je jedan period u godini, mesecu, danu koji dodje i ode - doje i ode ponovo... A onda uvek cujem neke price kako je neko lose, neko je nekome umro, cujem tuzne price i nesrecne na vestima, i pomislim kako treba da sam srecan zbog ovoga sto imam, i jesam u vecini vremena, ali mi kao i svi - nikad nam nije dosta, uvek hocemo jos, jos, bolje , vise... (iako nikad necu razumeti zasto, jebeno zasto!)!

Unapred se izvinjavam za pravopisne greske (nisam svoj trenutno) i ako sam vas bacio u down...


bisous bisous

4 коментара:

  1. Ma kakav down, da si tu pretukla bih te!:D Meni je jednom jedna pametna teta rekla, nakon teške apatije, anksionznosti i blage depresije, izazvane sličnim mislima, da previše razmišljam analiziram i da moram da se opustim... I jednostavno, sad je bolje...:D
    A kad se preseliš u NY i napraviš svoj modni brend, radićemo zajedno! A sviđa mi se i ovo da budeš psihijatar, meni će bar jedan uvijek trebati...;)

    ОдговориИзбриши
  2. Pisala bih ti na mail ali nisi ga ostavio xD - ovo je u stvari izvinjenje za (verovatno) predugacak kom. koji sledi!
    Citam ovo i SVE kapiram! Evo sta ja mislim - ljubomora je normalna, kontrolisana, ne bolesna, svako je oseca! Onaj ko govori da nije 'nimalo ljubomoran' a dosta sam toga cula, LAZE! Jer to je prirodno i normalno. To nije zlo, ti ne cinis nista lose, ti se samo tako osecas jer naravno pomislis "Zar i ja nisam zasluzio dobrim delima koje pokusavam svakodnevno da radim." - tu recenicu kad sam procitala ko da sam ja pisala xD. Sve dok te to ne sprecava da se radujes zbog tih ljudi (prijatelja), i dok ne krenes da ih 'saplices i sputavas' (sto vec jeste zlo) ljubomora je ok i veruj mi da nikome nije strana ;)
    Drugo - sto se samog bloga tice, sad je doslo do ekspanzije modnih blogova i mnogo je manje ljudi koji su zainteresovani za citanje ovako dugackih textova. Ili kratkih textova...Ili bilo kakvih textova xD. Neki ni ne kace textove - samo slike - jer je lakse gledati slike nego citati. Jednostavno interesovanje za ovakvim blogovima je manje, nije do tvog bloga ;) Kvalitet ce se kad tad probiti to je moje misljenje i u to verujem :)
    Trece - da, neznanje je blagoslov! :) I glupost je blagoslov :) Eto koliko ti lomis glavu oko nekih stvari, pod stresom si, kidas sebi zivce jer si svestan stvari i svestan si kako svet funkcionise, a onda bacis pogled na imbecile koji bleje u VB-u npr. i kako je njima onakvim debilima lepo i onda naravno pomislis - eh da mi je njihov mozak na neko vreme da se odmorim! :)
    Cetvrto - Imam i ja te down momente kad tako depresivno razmisljam o buducnosti,i isto mi tako dodje da lupim samar sebi kad vidim sta se desava drugim ljudima i onda me bude strah... Tada mi je drug rekao da prestanem toliko da razmisljam i da pustim "da mi misli plove po povrsini" ali ne mozes to jer nisi takav! :) Ali ono sto je dobro je sto su to samo faze! A kad je nesto faza - ono prodje! I to je super :D Samo uzmi i procitaj svoj post od pre neki dan ;)
    I samo zelim da kazem SVAKA TI CAST na iskrenosti! :D Mene ovaj post nije bacio u bedak, bas naprotiv, odusevljena sam jer mogu da potpisem 98% njega! :)))
    P.S. Mislim da ces posle ovoga ostaviti contact mail za psihopate poput mene xD

    ОдговориИзбриши
  3. Pavle, nemoj da psujes, nije lepo. :p
    Blogovanje zahteva puno prakse, sve je cista komercijala, moras da naucis da dajes ljudima ono sto zele da vide i cuju, da se ne preopterete kapaciteti (pretpostavicemo da je ovaj tekst ipak malo poduzi xD), ali da budes dovoljno originalan da zapadas za oko i da te lako zapamte (da napravis nesto po principu zastitnog znaka ;))
    Ja sam pre Modern Giraffe imala 2 bloga, koja su sada pokojna :D
    Jedan je bio cisto knjizevni, objavljivala sam samo svoje tekstove (poput onih koje sada pisem za Cosmo), a pre njega je postojao jedan cisto modni, gde su bile samo slike, kojekakvi editorijali, krpice, kozmetika... Vidis to je shuma u kojoj se lako mozes izgubiti ukoliko ne pronadjes svoju konkurentsku prednost. Zato sam ja uocila da je moja prednost upravo u tome sto ja mogu da radim 2 stvari, a ne samo jednu, pa dobijam jedan sinergetski efekat!

    I ovaj tekst je totalno u fazonu mog druga Tomcee, snimi njegov blog ;)))

    http://tomcaa.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши
  4. Prvo - Hvala svima :)))) To je bio samo trenutak, jer sad mi je vec kul, uvek samo treba da prespavam to ;)
    @SLavica : Hehe moze moze :)
    @Marija : Hvala i stavicu mejl, samo kad se snadjem na ovom blogu, jer i dalje nemam pojma kako da stavim neke stvari, trebam da idem ko burazera koji se razume u ovo x)
    @Kristina : Hvala i pogledacu :)

    ОдговориИзбриши

thanks for commenting