субота, 04. јун 2011.

Sooner or later in life, the things you love you lose...

Life is a ... ?






Pa da krenemo... Ovih dana se nesto prispitujem o zivotu tj, sta znaci, za sta vredi ziveti itd... Nisam depresivan, nit je tema depresivna odma da vam kazem, samo je realna. I odmah da vam kazem da sam ja optimista, a ne pesimista i uvek cu verovati u bolje. Ali nekad se zapitam, sta je to bolje? I da li vredi? Danas ljudi lazu, varaju, kradu, licemerni su, jednostavno neposteni i ne fer. Znam, znam, budi bolji covek jer se isplati, ali moje pitanje je kad? Zasto da ja budem dobar, da popustam, da uvek budem tu, ako za mene ta osoba nece biti...? Ne kazem da ja to ne volim da radim, naprotiv, ja se osecam  dobro kad uradim nesto dobro. Ali kad ce se meni to vratiti? I za one koje veruju u karmu, jel sve lose sto se desava odraz karme iz proslog zivota ili ne znam odakle? Ako ti kazes prijatelju nesto i on\ona obeca da to nece reci, i ti posle saznas da je on\ona to reko\la, a bliski ste, kako reagovati? Ostati prijatelji? A dal mogu opet verovati toj osobi, jer ako je\ga nije sprecilo prvi put, sto bi drugi put bio drugaciji?
Ljubav, sta je to? Niko ne zna, samo oseca, ali kad prelazimo granicu? Ako je neko toliko zaljubljen da je slep pred svetom i sobom. Ako neko zatvara sva vrata i prozore svima sem "voljenoj osobi", da li je to uredu? Prijatelji su uvek dobri da saslusaju, ali da li su dobri da budu saslusani? Pitam se da li je jedina prava ljubav na ovom svetu majcinska, jer je to bezuslovna ljubav koja ne zahteva nista zauzvrat... Pravih parova je sve manje i manje, ljubav ko da izumire... Ali opet sta je ljubav? I nemojte mi reci, postoji vise vrsta ljubavi, prema mami, prema baki bla bla bla itd.... To je jedna te ista stvar ispoljavana u razlicitim kolicinama izmedju drugih osoba...
Da li vredi ziveti u ovakvom svetu, gde kocke bacaju politicari i oni koji imaju para, dok se srednja i niza klasa snalaze kako znaju i umeju? U ovoj zemlju, na ovom kontinentu u ovom svetu.... Zivot, da li ga vredi ziveti i zasto? Da bi posle svakog udarca ojacali? Dokle tako? Da svaki put kad padnemo, da se vratimo na noge? Da bi nas neko opet srusio? Ne znam...
Da smo slepi pred sobom? Jesmo. Da li ne vidimo sta se stvarno desava? Ne vidimo. Mi smo samo zrno peska, cestica u moru haosa koji pokusava da se sredi, ali nikad (barem u nasem periodu zivota), nece biti sredjen... Kako svet napreduje, tako ljudi nazaduju... Uvek pitanja, a nikad odgovori. Cesce tuga nego radost. Tuzne ali istinite cinjenice.... Ali onda, vidimo nesto dobro, vidimo ljubaznost, vidimo dobrotu u nekome, vidimo osmeh koji nas gura dalje... I tako u krug, up - down - up - down - up - down ...
Zitot je, zivot je.....

Life is a mystery, everyone must stand alone.



ili



bisous bisous

4 коментара:

  1. Ove sam godine obolila i jedva prezivjela, ali me to naucilo da se sve u zivotu događa s razlogom. Treba biti svoj i misliti pozitivno. Zivot je samo jedan, uzivajmo u njemu..

    ОдговориИзбриши
  2. @Trendy White : Slazem se, i drago mi je da si se oparavila. Ali nekad te zivot tako dotuce, da ...

    ОдговориИзбриши
  3. Ja verujem u karmu,tako da sve u jednom trnutku dodje na svoje:)

    ОдговориИзбриши

thanks for commenting